Породично порекло обезбеђује место у елити

Posted on 19/02/2013

0



Држава не спроводи мере које могу довести до побољшања класне проходности. – Деца богатих буџетски, а сиромашних самофинансирајући студенти

Скупи аутомобили су симбол нове елите

Економску елиту Србије углавном чине деца са звучним презименима које се пише „са неколико нула”, a која су осим капитала наследила и богате социјалне везе. Тек свака пета особа која припада данашњој елити потиче из радничког или руралног социјалног миљеа. Међутим, пре само десет година скоро половину (43 одсто) економске „топ класе” чинили су потомци радника и сељака, а не тако давне 1989. године, чак 60 одсто „крупних” капиталиста били су потомци очева са ситном имовином који су дошли из радничких и сељачких породица.

Резултати истраживања Института за социолошка истраживања, под називом „Нови трендови у класно слојној покретљивости у Србији 2012. године”, показују да припаднике „бизнис клуба” данас углавном чине деца припадника истог тог социјалног слоја – предузетника, директора или политичара. Наиме, чак 40 одсто садашње економске и политичке елите на питање: шта су били ваши родитељи одговара – директори или власници предузећа, а свега два одсто њих каже – радници.

Др Слободан Цвејић, професор Филозофског факултета у Београду, на катедри за социологију, ове податке објашњава чињеницом да се највиша економска класа углавном саморепродукује и затвара за припаднике нижих друштвених слојева.

Наш саговорник упозорава да се деца из сеоских средина, деца родитеља са основном школом и деца која похађају средње стручне школе у изузетно малом проценту (мањем од један одсто) налазе на студијама, као и да се број ромских студената у односу на укупну академску популацију мери промилима. У факултетским клупама углавном седе припадници средње и више класе, иако је у последњих десет година порастао број студената чији су родитељи завршили средње школе.

– Број деце из радничких породица која студирају се повећао, зато што се повећао број студената у апсолутном смислу, али у академској популацији има далеко више деце потомака више и средње класе него деце из нижих социјалних слојева. Наше истраживање показује да 38 одсто студената има очеве са високом образовањем, а таквих очева у популацији има свега седам одсто. Само пет одсто сеоских домаћинстава има студента, а шансе да дете упише факултет је пет пута већа ако отац има високо образовање него ако има основно образовање или мање од тога – констатује др Цвејић.

Међутим, проблем српског образовања је у томе што се на буџетским студијама налазе углавном деца богатих родитеља јер су они највише улагали у њихово образовање, па та деца углавном са (свим) петицама долазе из средње школе, а деца сиромашнијих родитеља налазе се на самофинансирајућим студијама или на приватним факултетима, где су цене папрене.

– Ако се има на уму да је образовање једина виза из света сиромашних, онда образовање мора да буде доступно свима, јер свако демократско друштво почива на вертикалној проходности – истиче др Цвејић.

Наш саговорник констатује да је у Србији и у целој бившој Југославији класно затварање почело средином седамдесетих година прошлог века, када је после великог таласа миграције из села у град почела борба за места стручњака и директора.

– Тај тренд се наставио након 2000. године, а у периоду приватизације и дивљег капитализма боље су се снашли они који су већ имали ресурсе. И док је у политичкој елити сменљивост природнија, у економској елити класна саморепродукција је снажнија, јер ће менаџери и директори свој капитал и социјалне везе преносити на потомке неупоредиво чешће него што ће политичари власт преносити на децу – констатује др Цвејић.

На питање да ли је песимиста када је у питању класна покретљивост у нашој земљи он каже да, нажалост, не примећује да држава спроводи мере које могу довести до побољшања социјалне пропустљивости.

– Најважније је да систем образовања буде доступан деци из сиромашних слојева и да се принцип квалитета поштује приликом избора на функције у јавном сектору – непотизам и партијске књижице не смеју бити „виза” за радно место. Деца из средње класе већ добијају много више од деце из радничких породица – пре свега кроз свој културни миље и породично окружење. Ако систем подржава ту неједнакост, онда се ово не може назвати праведним друштвом – закључује др Цвејић.

Извор: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Porodicno-poreklo-obezbedjuje-mesto-u-eliti.sr.html

Advertisements
Posted in: Iz medija