Fakulteti kao klub penzionera

Posted on 13/02/2013

0



Svim univerzitetima nedostaje profesora, a veliki je problem naći mentore za doktorate. Prosečna starost predavača na visokoškolskim ustanovama u Srbiji je 55 godina.

 Mnoge katedre nemaju odgovarajuće "naslednike"
  • PROSEČAN predavač na fakultetu u Srbiji ima 55 godina, dok je njegov evropski kolega 15 godina mlađi. Srpski univerziteti, sa jedne strane, imaju manjak profesora, a sa druge, zahvaljujući ”bolonji”, imamo hiperprodukciju doktora nauka, za koje nema mesta na katedrama.

Za obrazovanje 228.531 studenta fakulteta i viših škola zaduženo je 9.467 nastavnika i 5.388 saradnika u nastavi, i to u 189 ustanova, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Zbog nedovoljno univerzitetskih profesora, mnogi studijski programi imaju problem sa akreditacijom, jer 70 odsto predavača mora da bude u stalnom radnom odnosu. Baš zbog ispunjavanja uslova za akreditaciju, neki od njih ”se sele” sa jedne na drugu privatnu katedru.

Nijedan naš univerzitet nema dovoljno kadrova. Univerzitet u Beograd, koji je najrazvijeniji i najrazuđeniji, nema ni izbliza odgovarajuće kadrove, i to je dramatičan problem – smatra prof. dr Bogoljub Šijaković, sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Zabrinjavajuća je i starosna razlika između zaposlenih na srpskim fakultetima i kolega u inostranstvu. Univerzitet mora da počiva na mladim kadrovima. Stari profesori jesu važni, ali oni treba da imaju posebnu ulogu, a ne da ispituju stotine studenata u svakom roku. Najveći teret u svetu nose asistenti i docenti.

Kod nas se takođe dešava, dodaje, i da najbolji studenti nemaju mentore za dalji rad, čime i fakulteti priznaju svoje propuste. Najveći problem je, smatra dr Šijaković, besparica i odnos države prema univerzitetima. Delom je takva situacija i posledica ”bolonje”, kojoj je, objašnjava, prvi cilj smanjenje izdvajanja za visoko obrazovanje iz državnog budžeta, a posledice su i marginalizacija akademske javnosti, kao i uvažavanje vrednosti nauke i znanja samo ako imaju praktičnu primenu.

Da je na univerzitetima veliki broj profesora na isteku karijere, pokazuje i primer Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, gde će 2016. godine u penziju da odu 23 ili više od trećine svih redovnih profesora na ovom fakultetu.

Važno je da fakulteti ne čekaju poslednji trenutak i da profesori na vreme pronađu mlade koje će naslediti katedre – smatra prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF Univerziteta u Beogradu. – Mi već počinjemo da tražimo najbolje među doktorandima koji će ostati na fakultetu.

I on smatra da fakultete treba ”podmladiti”. Kaže, napredovanje treba da bude brže, kako je ”bolonja” predvidela, da se više ne dešava da neko u 50. tek dobije zvanje docenta, što je slučaj na nekim srpskim fakultetima.

TRAŽE DUŽI RADNI VEK

PROFESORI sa 65 godina života treba da idu u penziju, ali ukoliko im odobri Senat univerziteta, mogu da rade još tri godine. Najčešći argument sa kojim se traži produžetak radnog staža je da, kada taj profesor ode u penziju, nema ko da ga nasledi i dovodi se u pitanje opstanak katedre.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:419573-Fakulteti-kao-klub-penzionera

Advertisements
Posted in: Iz medija