Proglas anonimnog studenta

Posted on 16/10/2012

1



Na proleće 2007. godine jednog dana osvanuo je ovaj oštar tekst zalepljen na hodniku Arhitektonskog fakulteta. To je bio prvi usamljeni glas pobune, poziv jednom uspavanom fakultetu da se podigne na protest. Čim se proglas pojavio odmah su u hajku na anonimnog studenta krenuli studentski parlament i dekan da ostatkom uprave fakulteta, ali ga nikada nisu indentifikovali. Ovaj proglas je ujedno bio i vesnik budućih događaja, jer su nepunih mesec dana kasnije studenti arhitekture blokirali svoj fakulet i izborili smenjenje školarina za okruglo 1000 evra (sa tri na dve hiljade). Izvukli smo ovaj tekst iz prašnjavog zaborava da vas podsetiko kako ponekad i najmanja pahulja može da pokrene najveću lavinu:

Studentima, tetkicama, portirima, domarima, sekretaricama, demonstratorima, asistentima, profesorima, prodekanima, dekanu… direktno, bez kurira, bez parlamenata, birokratije, bez sranja. Jer, jebeš sistem koji ne funkcioniše, zar ne? I jebeš dekana koji nema potrebu da se predstavi, fino, studentima. Ja sam Vladimir Mako, vaš novi, jebeni dekan! I jebeš 3D štampač, ako su hodnici neokrečeni, ako se cela zgrada raspada, ako su predavanja sranje, a vežbe kao da i ne postoje… Vi ste pisali taj Statut, a stalno ga jebeno kršite. Hoću da znam šta košta 3 proklete hiljade evra! Kompovi su poklon, radijatori su poklon! Obezbedili su nam skriptarnicu. Jedna skriptarnica studentima, jedan disk u njoj četiri puta skuplji nego bilo gde! Zašto „500 novih naslova za studente“, iz biblioteke, mogu da uzmu samo profesori!? I kako predavanja i vežbe počinju dok još traje upis? Šta smo platili? Boli me kurac kolike su profesorske plate, ali hoću da znam šta plaćam i šta ću platiti! Zašto 6000 za master? Kako će nam taj usrani master izgledati? Kako smeju da nam kažu da nemaju pojma kako ćemo studirati na tom masteru za par godina??? Ej! I zašto je jedino opravdanje tržište? Neću da mi profesor kaže da ćutim i platim ili da odem iz države. Neću bre da idem nigde. Hoću ovde da jebeno studiram. Pošteno! I neću da se dekan pravda time što mu država ne da pare. Čoveče! Tvoj problem!! Ako neko krade od tebe, ne znači to da ti jebeno možeš od mene! I neću da ljude oko mene boli kurac za njihov život. 20-oro imaju besplatan master. Njih 120 boli kurac za protest jer su sigurni da će biti među tih dvadeset. I kako ste sigurni da će biti i 20 za džabe? Pa ovde se pravila menjaju u toku igre! I neću politiku na fakultetu. Neću veze. Neću da neka devojka na hodniku određuje ko u oktobru ne može da polaže ni jedan, a ko može pet ispita!  Neću foliranje, kvazi reformu, za koju i profesori kažu da je sranje, ali za koju su oni meni unapred uzeli pare! Ne zanima me ni ko je Nikolić, ni ko je Marko jebeni Savić! Ko je sjeb’o reformu, ko hoće da otvori privatni fakultet… boli me dupeee! Zanimaju me moje studije. I da, zanima me za šta moji roditelji daju svoje plate! I koliko je normalno da su cene školarina ravno u hiladama evra? I da se jedan papir obavezan za vežbe naplati studentu 25 dinara. I da ne sme da se kopira! I da mi naplate šesto dindži moje ocene. Koje nisam mogao ni da vidim. I neću cenzuru. I odbijam da ćutim. Neću da me jebu u dupe! Niko! Reći ću šta god mi se govori. Dakle, pušite mi kurac!! Dole školarine!!

Advertisements