STUDENTSKE BORBE

Slobodno znanje za slobodne ljude !

studentskeborbe — Fri, 24 Feb 2012 00:02:46 +0000

Kampanja za besplatno obrazovanje vas poziva na skup koji Vikimedija Srbije, u saradnji sa organizacijom Razmena veština, predstavlja pod nazivom Free Knowledge For Free People, kojem je cilj osnaživanje koncepta besplatnog obrazovanja i slobodnog informisanja među mladim ljudima u Srbiji.

Sa ciljem podsticanja slobodne upotrebe informacija i slobodnog softvera na Internetu, ovaj događaj će sadržati tri programske celine,od kojih je prva upoznavanje koncepta besplatnog obrazovanja, uz dokumentarni film.Posetioci će se zatim susresti sa osnovnim načelima i projektima Vikimedije, koja će im detaljnije izložiti Dragan Satarić, član Vikimedije Srbije,dok ce osnove i afirmacije slobodnog softvera, sa osvrtom na operativni sistem Linux, predstaviti Marko Đorđević, iz organizacije Razmena veština.

Nakon izlaganja,posetioci će imati priliku da prisustvuju koktel zabavi uz muziku.

Skup je zakazan za petak 24. februar, sa početkom u 19h, u kulturnom centru Rex, u Jevrejskoj 16.

Protiv rangiranja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu

studentskeborbe — Wed, 22 Feb 2012 17:00:42 +0000

Na hodniku visokog prizemlja zgrade Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, dana 25. januara 2012. godine, radnica pravne službe FMU је uručila, onako neobavezno, studentu prodekanu jedan А4 papir, i tom prilikom mu rekla da je ona ispunila svoje i obavestila studente da će se početi sa primenom člana 88. Zakona o visokom obrazovanju.

Član 88.
Student koji se finansira iz budžeta i koji je u toku školske godine u okviru upisanog studijskog programa, po položenim ispitima stekao 60 ESPB bodova, ima pravo da se i u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.
Student koji se finansira uz budžeta i koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, može nastaviti studije u statusu studenta koji sam finansira studije.
Student koji se sam finansira i koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa, može da se finansira iz budžeta u narednoj godini.
Pravo iz stava 3. ovog člana student ostvaruje ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, na način i po postupku utvrđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Student koji se finansira iz budžeta može u tom statusu da ima upisan samo jedan odobren, akreditovan studijski program na istom nivou studija.

Taj uručeni papir, Član 88, je odmah postavljen na studentsku obaveštajnu tablu, te se jako veliki broj studenata FMU obavestio o početku njegove primene. Odmah potom su studenti FMU počeli da se organiziju na facebook-u, gde su diskutovali o novonastaloj situaciji. Nakon toga se ona ista radnica Pravne službe FMU, na onom istom hodniku drsko obratila studentu prodekanu, govoreći mu da Član 88. nema potrebe da bude javno postavljen na studentskoj obaveštajnoj tabli, i da je time stvorena protesna atmosfera među studentima na celom fakultetu. Pored toga, radnica pravne službe FMU ga je optužila i za histerično organizovanje na facebook-u, za kojim isto tako, po njenim shvatanjima, nema potrebe.

Moraju svi znati da graju ne diže student prodekan, već STUDENTI!

Naša je moralna i etička studentska obaveza da se usprotivimo članu 88, i svim drugim sličnim odredbama koje ugrožavaju:
1. Ekonomsku situaciju studenata i njihovih roditelja;
2. Želju za temeljnim učenjem, koje je onemogućeno, opet zbog ekonomske situacije studenata i njihovih roditelja;
3. Neusklađenosti vremenske potrebe za polaganje jednog ESPB boda, jer je svaki ESPB bod proračinat koliko treba da oduzima studentima vremena od svakodnevnice, što je u suprotnosti sa opterećenjem gradiva, koje je pri tom suženo, i obezvrednuje znanje.

Član 88. je poguban za sve ono što se stiče tokom studiranja na fakultetima. Onde, gde treba da vlada kolegijalnost, uzajamno prenošenje znanja i solidarnost na svakom polju, nestaje, jer nas ovaj član obavezuje na konkurentnost i karijerističke poglede, koji svakako ne doprinose napretku znanja i zajednici u kojoj živimo, već pojedincima. Već je narušena kolegijalnost i solidarnost uvođenjem bolonjske deklaracije u visoko obrazovanje, a ovim članom se uspostavlja još veči stepen otuđenja studenta od napretka zajednice, u kome bi fakulteti i studenti trebalo da imaju značajnu ulogu.

Ovaj član nije poguban samo za studente i njihove roditelje (što je oko 30% ukupnog stanovništva, dok kroz taj proces prođe i preko 60% stanovništva), već za celokupno društvo.

Ujedno pozivamo sve poštovane radnike Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu da pruže podršku studentima u borbi protiv člana 88. kao i svih sličnih sadržaja, i time svesno podrže pravo svih na kvalitetno visoko obrazovanje i napredak zajednice u kojoj živimo.

B.S.
Student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu

Španija: u Valensiji policija krvnički pretukla studente

studentskeborbe — Tue, 21 Feb 2012 12:36:32 +0000

Mirni prosvjed protiv proračunskih rezova u obrazovanju u španjolskoj Valenciji okončan je u krvi. Policija je studente tukla palicama i na njih ispaljivala gumene metke. Među ozlijeđenima i uhićenima su i maloljetnici.

Španjolska policija pokazala je jučer tijekom poslijepodnevnog mirnog studentskog prosvjeda neviđenu brutalnost. Time je podsjetila na zloglasna vremena Francove diktature.

Uznemirujuće snimke koje su objavljene na YouTubeu prenio je portal Roarmag.org, a pokazuju kako je mirni prosvjed protiv proračunskih rezova u obrazovanju u španjolskoj Valenciji okončan u krvi. Prema navodima portala, policija je napala skupinu od oko tri stotine studenata, od kojih je njih najmanje 26 uhićeno, a neki su i ozlijeđeni. Španjolski mediji javljaju kako su uhićeni u dobi od 14 i 21 godine. Prema objašnjenju glasnogovornika policije u Valenciji, uhićeni su jer su bili agresivni.

Gumenim mecima na mirne prosvjednike

O policijskoj brutalnosti u Valenciji opširno je izvijestio i AFP navodeći kako fotografije i snimke s mjesta događaja pokazuju mlade krvavih lica i policiju naoružanu palicama i u oklopima kako tuče i povlači ljude po podu. O gumenim mecima koje je policija ispaljivala na studente izvijestio je i španjolski list El Pais.Šef policije o studentima je govorio kao o “neprijateljima” inzistirajući na tome da je interventna policija angažirana samo kao “proporcionalna fizička sila”. “Velika agresija zahtijeva proporcionalni odgovor”, poručio je. No, unatoč “brutalnoj policijskoj agresiji”, stotine studenata ponovno su navečer izašle na ulicu te u znak prosvjeda okružili Sveučilište u Valenciji. Sukobi su se nastavili.

Jučerašnji prosvjedi u Valenciji dogovoreni su putem društvenih mreža i drugih internetskih stranica. Valencija je najviše zadužena španjolska regija, a Španjolska će prema svim očekivanjima u tekućem tromjesečju opet zaroniti u duboku recesiju nakon što je njezino gospodarstvo krahiralo krajem 2011. godine.

http://danas.net.hr/svijet/page/2012/02/21/0245006.html

Prva bolonjska generacija bez šanse za zaposlenje

studentskeborbe — Mon, 20 Feb 2012 22:29:01 +0000

Studenti nekoliko novosadskih fakulteta nakon završetka osnovnih studija ne mogu da nađu posao, jer njihovo zanimanje naprosto ne postoji ni u jednom pravilniku o visini stručne spreme koji propisuje Ministarstvo prosvete.

Tako svršeni studenti engleskog jezika na Filozofskom fakultetu nakon četiri godine dobijaju zvanje “diplomirani filolog – anglista” umesto dosadašnje akademske titule “profesor engleskog jezika”, koja predstavlja jedino navedeno zanimanje u prosveti, prema poslednjem izdanju Službenog glasnika. Kako za Radio 021 kaže “anglista” Goran Bogunović, on i njegove kolege su se školovali upravo da bi predavali u školama, što im je naprasno onemogućeno.

“Ljudi koji imaju to zvanje ne mogu da se zaposle, na primer, u osnovnoj školi. A to su profesori, kako god ih vi nazvali – to su želeli da budu, to su studirali i to su završili”, navodi on.

Bogunović dodaje da ipak postoji način da se anglisti zaposle, jer privatne škole primaju bachelor diplomce, uz završen dodatni kurs – što smatra paradoksom. “Prema našim propisima, neko ko je završio fakultet nema dovoljno znanja da predaje, a neko ko je završio kurs ima? Paradoksalno, zar ne?”, pita se ovaj svršeni student engleskog.

Sistem 3+2 najgore (i najskuplje) rešenje

Situacija je još gora kada je reč o smerovima gde osnovne studije traju tri godine. Studentkinja psihologije Slavica Ranisavljev navodi da nakon dobijanja bachelor diplome svršeni studenti mogu da rade samo kao pomoćnici pri obradi podataka.

“Posle tri godine, mi dobijamo diplomu na kojoj piše “psiholog”, što je veoma neodređeno. Sa druge strane, rekli su nam da posle tri godine studiranja psihologije ne možemo da radimo sa ljudima, već samo kao pomoćnici pri obradi podataka ili savetnici psihologa. Posle tri godine studiranja, to je zaista ništa, kao da imamo srednju školu”, kaže Slavica za 021.

Ona navodi da su njene kolege naišle na neprijatno iznenađenje kada su se nakon završetka studija našli na birou rada. Naime, njihovo zanimanje “psiholog” ne postoji u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. “Ukoliko završite samo osnovne studije, vi nemate gde da radite. Na Birou ne postoji uopšte zanimanje namenjeno za nas, praktično ne znaju kako da nas upišu”, kaže ova studentkinja psihologije.

Pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković kaže da će prilikom prvog sledećeg usvajanja izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u pravilnike biti ubačeni i stručni nazivi koji do sada nisu bili prepoznati na tržištu rada.

“Kada se budu radile izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, ubaciće se i ono što je uočeno kao problematično. To nisu samo pojedinačni događaji, to su procesi – znači, treba i tržište rada da se prilagodi novim okolnostima u bolonjskom procesu”, kaže pomoćnik ministra.

Jauković, međutim, navodi da će se to odnositi samo na studijske programe po sistemu 4+1. Prema njegovim rečima, fakulteti koji su se prebacili na 3+2 su to uradili preuranjeno, pre nego što je tržište rada prepoznalo trogodišnje visoko obrazovanje. “Fakulteti su požurili u početku primene bolonjskog procesa sa sistemom gde osnovne studije traju tri, a master dve godine. Da se razumemo, oni su to učinili iz najbolje moguće namere, želeći da studenti što pre dođu do kompetencije. I tu su nastali nesporazumi, koji će se vremenom uskladiti”, kaže on.

Fakulteti nisu krivi?

Na pitanje da li su fakulteti zapravo “požurili” sa primenom bolonjskog sistema 3+2 kako bi od svojih studenata naplatili dodatne dve godine papreno skupog mastera, Jauković tvrdi da to nije slučaj. On kaže da bi bilo najbolje da se svi fakulteti vrate na sistem 4+1, dok će se vremenom tržište rada uskladiti sa novonastalom situacijom i da će generacije koje su se našle “u procepu” ipak naći posao u struci.

“To je procena koja nije tačna, zaista nije. Njihovi fakulteti su tako odlučili, a i studenti su sami mogli da biraju da li će da idu na te smerove, ili neke koji su na principu 4+1. Izgleda da fakulteti koji su izabrali koncept 3+2 uviđaju da su pogrešili i da se polako vraćaju na 4+1. Međutim, i dalje mislim da se ne mogu optužiti fakulteti za generacije u procepu, jer, ponavljam, želeli su najbolje, ali nije ispalo najbolje”, kaže Jauković za 021.

Primena bolonjskog sistema u Srbiji je često označavana kao nepotpuna, nakaradna i da favorizuje novac ispred vrednog rada i učenja. Mnogi smatraju da je u Srbiji jedina funkcija mastera da plate kako bi radili, jer postoji dosta primera obrazovnih profila koji su naprosto primorani da papreno plate doškolovavanje, jer sa završene tri ili četiri godine jednostavno nemaju zanimanje. (Miodrag Sovilj – miodrag@021.rs)

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Prva-bolonjska-generacija-bez-sanse-za-zaposlenje.html

„10 za Srbiju“ – Još jedna prevara!

studentskeborbe — Sun, 19 Feb 2012 16:46:36 +0000

Studenti – oprez! Počele su pripreme za veliku prevaru. Reč je o kampanji „10 za Srbiju“ koju je pokrenula Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) u kojoj glavnu reč vode funkcioneri omladina političkih partija.

Oni su u koordinaciji sa upravom Univerziteta i Ministarstvom obrazovanja pripremili manipulaciju kojom nameravaju da umire studentsko nezadovoljstvo, zbune studente lažnim obećanjima i ubede javnost da studenti nemaju razloga da se bune.

Sada su istupili sa zahtevom da 48 ESPB bude uslov za budžet – i gle čuda, u roku od par dana Rektor izjavljuje: „Možda su studenti u pravu, možda ne mogu više od toga da osvoje“. Isti onaj Rektor koji je u novembru pozvao državu „da milom ili silom okonča studentski protest“. Da li ste zaboravili da su parlamentarci jesenas od Ministarstva tražili da 60 ESPB bude uslov za budžet, dok su studenti na ulicama i fakultetima protestovali tražeći 48 ESPB = budžet? Tada se SKONUS ograđivao od studenata u protestu uz izjave da su „zahtevi ispunjeni“ – iako nijedan zahtev nije bio ispunjen. Na taj način su učestvovali u medijskoj kampanji koju je vlast vodila protiv studenata u protestu.

Oni zahtevaju stvari na kojima država radi već duže vreme, poput donošenja Nacionalniog okvira kvalifikacija ili ukidanja stаrosne grаnice od 26 godinа zа benificije studenаtа, što je sastavni deo EU integracija. A onda kada država pod pritiskom EU realizuje ove stvari, tvrdiće kako su „studentski zahtevi“ ispunjeni zahvaljujući „zalaganju studentskih predstavnika.“ Većina zahteva koje SKONUS postavlja naravno neće biti ispunjena, jer je „10 za Srbiju“ samo deo predizbornog mazanja očiju. Valjda misle da i dalje verujemo u njihova prazna obećanja.

Ne dozvoli da te najgori šljam tretira kao naivno magare!
Za nezavisno studentsko organizovanje – bez parlamenata i mladih političara!

Rektor najavio ukidanje budžeta i uvođenje školarina za sve!

studentskeborbe — Fri, 17 Feb 2012 09:54:47 +0000

Posle šest godina od uvođenja novih pravila studiranja, rezultati veoma loši. Rektor Branko Kovačević: Izgubili smo vreme, a i dalje probleme guramo pod tepih

PRILAGOĐAVANJE ”bolonjskim” pravilima studiranja u Srbiji traje već šest godina. Poslednje tri, međutim, bukvalno tapka u mestu. Studenti su nezadovoljni načinom bodovanja predmeta, preobimnim gradivom, predmetima koji su samo preimenovani, lošim praktičnim znanjem. Nezadovoljan je i rektor najvećeg univerziteta u zemlji prof. dr Branko Kovačević.

On kaže da smo stali na pola puta, da smo izgubili mnogo vremena i da se problemi samo guraju pod tepih.

- Kada je počela ”bolonjska” reforma, studenti su godinu upisivali sa 37, narednog oktobra sa 42, a potom sa 48 osvojenih bodova. I umesto da smo uveliko stigli do upisivanja godine sa 60 bodova, mi svakog oktobra imamo studentske proteste i vraćamo se na tih 48 – kaže prof. dr Kovačević. – Možda su studenti u pravu, možda ne mogu više od toga da osvoje, ali onda treba da kažemo da je to maksimum i da tih 48 preimenujemo u 60 bodova.

BOLJE DA SVI PLAĆAJU POMALO
POTREBNO je promeniti sistem finansiranja studija, jer ni država, ni roditelji ne mogu da izdvajaju više novca – smatra rektor Kovačević. – Zato bi trebalo napraviti sistem participacija. Bolje da svi studenti plaćaju pomalo, nego kao sada, jedni daju mnogo para, a drugi ništa.

On kaže da je ”Bolonja” dala rezultate, koji su, ipak, nedovoljni. Prosečne ocene su nešto bolje nego kod ranijih generacija, ali se i dalje studira dugo.

- Nije to više studiranje po osam ili deset godina, ali i dalje se prolongiraju studije za dve, tri godine, a ni to ne bi smelo – objašnjava prof. Kovačević. – Moramo ubrzati reforme, jer naše diplome neće vredeti ništa ako ne budu usklađene sa evropskim. Strane kompanije, bilo ovde ili u inostranstvu, neće hteti da zapošljavaju ljude sa takvim diplomama.

On dodaje i da su za dužinu studiranja i lošu prolaznost na ispitima više krivi profesori, nego studenti. A na zapadu, objašnjava, profesori zbog loše prolaznosti dobijaju čak i otkaz. Da se isti model primeni kod nas, smatra Kovačević, biće potrebno još vremena.

A osim na bodovanje i stroge kriterijume upisa godine o trošku države, akademci se žale i na visoke troškove studija. Studentski parlamenti, savezi i SKONUS izdvojili su ukupno 12 ključnih problema koji muče celu studentsku populaciju. Između ostalog, traže i da postoji jedinstveni cenovnik usluga, poput izdavanja uverenja, indeksa, priznavanja ispita.

- Tražimo i da se fakulteti obavežu zakonom da definišu strukturu i opravdanost visine školarina i da se odrede maksimalne visine školarine – kaže za ”Novosti” Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:366646-Studiranje-Bolonja-zastala-na-pola

Ниш: Савез студената Филозофског протерује студенте хемије

studentskeborbe — Fri, 23 Dec 2011 10:03:25 +0000

Јуче, 21. децембра, Савез студената Филозофског факултета у Нишу организовао је „збор“ студената, на коме студенти нису имали право гласа. Право гласа имали су само чланови студентског парламента.

Пошто нису били задовољни одзивом студената, студент продекан Ненад Анжел (са департмана за историју) и студент проректор Универзитата у Нишу Дејан Антић (такође са историје, који је недавно постао и асистент) заустављали су студенте на ходнику и увлачили их у салу.

Једина тачка дневног реда било је исељење студената хемије Природно-математичког факултета из просторија Филозофског у Нишу које су им дате на коришћење пре десетак година.

Студент продекан Ненад Анжел, члан ССФФ, рекао је да ће се ускоро на Филозофском отворити нови департмани (како ли је он то први сазнао?), за француски језик и комуникологију, па је потребно „направити простор“. Уз то, позивао је студенте Филозофског који предавања због мањка простора слушају на Електронском да бојкотују наставу док хемичари не буду избачени из зграде. Дакле, студентски парламент има следећу рачуницу: треба избацити педесетак студената хемије да би се ту „уселила“ два нова департмана, што је износи 100-120 студената и још преко 100 студената који предавања слушају на Електронском.

Горан Милосављевић који је председавао овим срамотним скупом, такође члан Савеза студената, изјавио је да је „из стручних извора“ сазнао да су емисије штетних материја које користе хемичари опасне по живот, као и да ове штетне материје: „ометају наставу и отежавају слушање наставе“. Наравно, до сад ни један студент није имао здравствених тегова, сем можда слабљења живаца због нервирања око лоших услова студирања и високих школарина на факултету, које студентски парламент наравно никад не помиње.

Гласање је рутински одрађено без икакве дискусије, а чланови Студентског парламента су подизали руке пре него што председавајући заврши читање питања о коме се гласа. Очигледно је да Савез студента и Студентски парламент (поново) одрађују веома прљав и одвратан посао за управу Филозофског факултета у Нишу. Не треба заборавити ни да је ССФФ агитовао против блокаде Филозофског у Београду, као и да је подржавао професора Антоновића који је током блокаде у Београду напао студенте маказама.

Док сам завршавао писање овог текста позвао ме је колега и јавио да су на фасади Филозофског факултета осванули графити: „Забрањено за пужеве, Лилипутанце и хемичаре.“ и „Хемичари РАУС“. Мислим да је сада потпуно јасно шта значи оно СС у Савезу студената.

Studentima!

studentskeborbe — Wed, 21 Dec 2011 12:08:39 +0000

Prenosimo sa: http://inicijativa.org/tiki/art2686

Studenti vode dvostruki život – razapeti između svog sadašnjeg statusa i buduće uloge u kojoj očekuju da će se jednog dana naći. Sadašnji status studenata je prosjački, 80% njih ima manja primanja od najslabije plaćenih radnika. Ali, za razliku od radnika, student još ima nadu, pa bez mnogo roptanja prihvata sve što mu se sruči na glavu. Pun snage i mladosti, oseća da se može izboriti sa svakim problemom i da će kroz svega nekoliko godina za njega doći bolja vremena. Jednog dana kada diplomira, student očekuje dobro plaćeni posao – ne znajući da na Univerzitetu u Beogradu studiranje u proseku traje skoro 8 godina, da samo 14% studenata završi u roku, kao i da manje od 40% onih koji se upišu uopšte i završe fakultet. Ipak, student veruje da će baš on biti taj koji će završiti fakultet, i to u roku. I šta onda?

Svi znamo da se posao traži mesecima. „Kriza je i nema posla,“ kažu. „Nikome ne trebaju radnici bez iskustva,“ kažu. Zato će student prihvatiti da radi besplatno samo da bi „stekao neko iskustvo.“ Zato će se sam prijaviti da volontira. Volontiraće mesecima, neki i mnogo duže, volontiraće makar i van struke. Volontiranje treba da nas nauči da naš rad zapravo ništa ne vredi, pa zato niko i neće da ga plati. Treba da budemo srećni ako neko uopšte i hoće da nas izrabljuje, makar i potpuno besplatno, kao robove ili u najboljem slučaju kao srednjovekovne šegrte. I zaista, studenti volonteri su srećni, puni optimizma, i to baš zato što voloniraju. Volotiranje je tako super, i baš je dobro zezanje! Na samom početku našeg profesionalnog života treba da shvatimo da ništa ne znamo i da smo niko i ništa. Zato treba da stisnemo zube, klimamo glavom i istrpimo tih prvih nekoliko godina. Pre nego što napravimo prvi korak u životu, oni hoće da nas pretvore u beskičmenjake da bi mogli da nas ceo život izrabljuju bez otpora. Oni studenti i studentkinje kojima je ostalo nešto dostojanstva radiće honorarne poslove ili bedno plaćene poslove za koje fakultet uopšte i nije potreban, samo da bi zaradili neki svoj dinar, da bi se osećali malo samostalnije. Pokušaće da nakon diplomiranja zaobiđu praksu i druge forme besplatnog rada i odmah se zaposle. Možda im to i pođe za rukom. I šta onda?

Čak i ako uspemo da se zaposlimo u struci, počećemo sa samog dna hijerarhijske lestvice. Kažu da je to normalno. Onda je verovatno normalno i da radimo deset sati dnevno, ili da radimo i vikendom, ili da nam ne uplaćuju zdravstvenu zaštitu i penziono, ili da nas prijave samo sa srednjom školom, da naša reč nema težinu, da se naše mišljenje ne poštuje, da oni iznad izvlače iz nas energiju, vreme, ideje – i da je to „normalno“. No dobro, kakvi god bili uslovi na poslu, radićemo i uz malo sreće dobijati platu na vreme. Imaćemo više mogućnosti nego za vreme studija, ali uglavnom nećemo imati vremena da ih zaista ostvarimo. Veliki je to napredak – od studentskog života bez mogućnosti ka zaposlenom koji ima mogućnosti, ali nema život. Moći ćemo sebi da obezbedimo mnoga sitna zadovoljstva, uvek nešto keša u džepu, putovanje za slobodne dane, novu odeću, izlaske, možda i da iznajmimo stan, kupimo auto. Da li je to taj Život o kome sada sanjaš – da životariš na dnu hijerarhijske lestvice, radeći posao koji ubija inicijativu, guši interesovanja i ubacuje radnika u začarani krug praznih dana koji se ponavljaju u beskraj? Kakav je to život u kome sve vreme jurimo da osiguramo sebi osnovne potrebe, a nemamo uslova da se razvijamo i istražujemo svoje potencijale? Pogledajmo svoje roditelje, rođake i druge starije ljude. Živimo u društvu protraćenih života, neiskorišćenih talenata, ljudi kojima je slomljenja kičma i ubijena nada. Zar nemaš veće ambicije nego da ostaviš svoju mladost u nekoj firmi? Naravno, sada će bivši student ponovo početi da se nada. Nadaće se napredovanju u hijerarhiji, boljem radnom mestu, većoj plati, uticajnijim položajima. Znaš li u kakvom sistemu živimo? Živimo u sistemu nepravde, otuđenja i izrabljivanja. Koliki je procenat onih koji upišu fakultet i zaista ostvare nešto, u skladu sa svojim nadama? Taj procenat je toliko mali da slobodno možeš smatrati da to nećeš biti ti. Zaluđeni spektaklom, stalno trčimo za novim šargarepama koje ispred nas postavlja kapitalistički sistem. Posle celog života trčanja za ovim ili onim šargarepama utrčaćeš samo u sopstveni grob.

Pored svega toga, student ležerno pristaje na bedu svake vrste. Student je stoički rob – što ga više njegovi autoriteti vezuju lancima, to on sebe zamišlja slobodnijim. Na protestima protiv Miloševića učestvovale su desetine hiljada studenata, a danas na socijalnim studentskim protestima za bolje uslove studiranja i niže školarine retko kada bude više od hiljadu studenata. Zašto student nema volje da se bori za svoja prava? Zašto se student podsmeva svojim kolegama koje se bore da svima bude bolje? Onima koji upravljaju ovim društvom odgovara da omladina bude politički pasivna i orijentisana samo ka zadovoljenju svojih trenutnih prohteva. Ceo život studenta uče kako da što manje razmišlja o stvarima koje su „previše ozbiljne za njega.“ Student se neozbiljno odnosi prema mnogim stvarima, a pre svega prema samome sebi. Zbog toga je tako neodgovoran kada treba da uradi nešto bitno za sebe, „ne može da se iscima.“ Student mora da shvati da linija manjeg otpora vodi u živo blato. Da bi bilo šta promenio u svetu oko sebe, student prvo mora sebe da uzme za ozbiljno, da se ozbiljno odnosi prema svom životu, prema svojim razmišljanjima i svojim postupcima. Student će ovo morati da nauči sam, uprkos svima i uprkos svemu.

U međuvremenu, fakulteti sve više postaju privatne firme. Pored ogromnih školarina, studentima se papreno naplaćuju i najrazličitije takse, od prijave ispita do izdavanja diplome. Studenti dozvoljavaju da se oduzme pravo na obrazovanje ne samo njima nego i svim generacijama koje dolaze posle njih. Koliko će studenti iz manjih gradova morati da izdvajaju za smeštaj i hranu, pored svih drugih plaćanja koje će pratiti školovanje? Jedina opcija će biti uzimanje kredita za školovanje koje bi plaćali studenti ili njihovi roditelji. Poznato je da radnik koji je pritisnut dugovima mora da čuva svoje radno mesto, da ćuti i ne buni se. Smišljeno se stvara obrazovni sistem koji će u velikoj meri sprečiti obrazovanje dece iz radničke klase. Obrazovanje će postati privilegija dece bogataša, dokazanih kriminalaca i ratnih profitera. Čak se i samo znanje sve više uprošćuje i degradira. Moderni ekonomski sistem zahteva masovnu proizvodnju neobrazovanih studenata nesposobnih za samostalno razmišljanje. Tako je univerzitet postao institucionalizovana organizacija neznanja.

Kako studenti koriste svoje „slobodno“ vreme? Mnogi su otvoreno i sa radošću prihvatili potrošačko društvo i svoje vreme troše na unapred pripremljene sadržaje, koji često ne zahtevaju bilo kakvo korišćenje mozga. Upijaju sve što im se servira i dopuštaju da im masovna kultura oblikuje ponašanje, navike, razmišljanja i želje. Ponekad vole da vode „političke“ razgovore – isprazna naklapanja i besmislene polemike između rivalskih političkih partija koje se bave samo modifikovanjem sistema eksploatacije. Oni studenti koji bi želeli da sebe smatraju alternativnima uglavnom konzumiraju ostatke nekadašnjeg alternativnog mejnstrima, koji je bio loš i u vreme svog nastanka. Neki misle da će prevariti sistem ako se uvale u neku nevladinu organizaciju. Smatraju da su jako alternativni, a zapravo su jedan od najbitnijh delova mašinerije koja reprodukuje vladajuću ideologiju i umrtvljuje svaki pokušaj stvarnog otpora. Oni se ponose svojim interesovanjima – čitaju popularne knjige i gledaju umetničke filmove. Vole modernu filozofiju, ali je ta filozofija đubre. Neki se zanose odlaskom na Zapad. U svojim ružičastim snovima odlaze tamo gde ima posla, budućnosti, nade, stabilnosti… Ima li? Naravno da nema, to najbolje potvrđuju masovni socijalni protesti u tim zmljama.

Student je proizvod modernog društva i svoje ekstremno otuđenje on može da dovede u pitanje samo tako što će u pitanje dovesti sistem u celini. Mi smatramo da je neophodna korenita društvena promena: umesto kapitalističkog sistema, zasnovanog na besomučnoj eksploataciji, sveprisutnoj kontroli, otuđenju i neprekidnom takmičenju želimo da izgradimo novo društvo – društvo u kome neće biti eksploatisanih, gladnih, diskriminisanih, nezaposlenih.

Sindikat obrazovanja ASI okuplja studente i studentkinje, nastavnike i sve druge zaposlene u obrazovnom sistemu. Borimo se za besplatno, svima dostupno i slobodno obrazovanje, za emancipatorsku kulturu i slobodu umetničkog eksperimenta. Borimo se za društvo u kojem će naučna dostignuća koristiti opštem napretku, a ne profitu, za društvo zasnovano na solidarnosti, u kome će ljudi imati neposrednu kontrolu nad svojim životima, u kome će proizvodnja i distribucija dobara biti zasnovane na stvarnim ljudskim potrebama – samopoštovanju i samoostvarenju.

Budi čovek. Pridruži se našoj borbi.
Sindikat obrazovanja beogradske lokalne grupe ASI

Zaposleni na Filozofskom napao studentkinju

studentskeborbe — Fri, 16 Dec 2011 16:24:30 +0000

Predrag Jovanović, šef Odseka za tehničke poslove Filozofskog fakulteta u Beogradu, verbalno i fizički je napao u utorak jednu od studentkinja u protestu. Uprava, po običaju, nije reagovala

Kako je saopštio Plenum studenata, incident se dogodio nekoliko dana nakon što je na Filozofskom uspostavljena “normalizacija nastave u učionici 101″ u kojoj su studenti održavali sastanke. Plenumaši su, naime, 9. decembra izbačeni iz “stojedinice”, a njihove lične stvari zaplenila je Uprava fakulteta.

U utorak, 13. decembra, prilikom preuzimanja stvari iz suterenske prostorije, jedna od studentkinja pitala je šefa Odseka za tehnička pitanja Predraga Jovanovića: “Zašto ne vratite fotelje u hodnike, da studenti imaju gde da sede?”, na šta joj je on odgovorio: “Zato što ste ih vi polomili”.

S obzirom na to da fotelje nisu polomljene, druga koleginica uzela je telefon kako bi snimila činjenično stanje. Jovanović ju je tom prilikom udario, izbio joj telefon iz ruke i šutirao ga po prostoriji psujući, tvrde studenti.

Studenti smatraju da je ovo još jedan dokaz da Uprava Filozofskog fakulteta na sve načine nastoji da delegitimiše i kriminalizuje studentski protest.

“Ovde se ne radi samo o dezinformisanju i manipulaciji javnosti putem saopštenja i izjava u medijima, već o fabrikovanju lažnih dokaza u nameri da se potkrepe brojne izjave i saopštenja fakultetskih i univerzitetskih vlasti koje su od samog početka protesta nastojale da borbi samoorganizovanih studenata oduzmu karakter socijalnog protesta i da je umesto toga prikažu kao ‘igranje revolucije’, prikrivenu političku manipulaciju, pa sve do običnog vandalizma. Tu je upravo na delu mehanizam ućutkivanja studentskog protesta putem pokušaja da se artikulisani javni govor studenata svede na nemušti jezik vandalizma i zakulisne političke manipulacije”, saopštio je Plenum.

Podsetimo, studenti Filološkog i Filozofskog fakulteta su u oktobru stupili u blokadu nastave zahtevajući smanjenje školarina i bolje uslove studiranja. Tokom protesta koji je zamrznut 10. novembra, akademce su, verbalno i fizički, napadali pripadnici desničarskih organizacija, ali i nastavničko osoblje koje je u nekoliko navrata cepalo studentske transparente i nasrtalo na učesnike blokade.

Plenum studenata smatra da Uprava Filozofskog falsifikuje dokaze, kako bi mogla da optuži studente za uništavanje inventara fakulteta tokom protesta.

“S obzirom na to da su pokrenuti disciplinski i krivični procesi protiv studenata u blokadi verujemo da je uklanjanje čitavih stolica iz hodnika fakulteta pod izgovorom da su uništene tokom trajanja blokade trebalo da posluži kao nešto što bi se stavilo na teret studentima. Konačno, videvši i spremnost Uprave da ne reaguju na pokušaje ubistva studenata u protestu od strane neonacista i to samo zato što su studenti u protestu, i imajući u vidu to da su odbili da pruže na uvid video snimak načinjen sistemom nadzora na fakultetu na dan napada, smatramo da je krajnje vreme da se javnost uključi u ispitivanje odgovornosti Uprave”, konstatuju studenti.

http://www.e-novine.com/index.php?news=55386

Neonacisti nožem napali studente na Filozofskom

studentskeborbe — Wed, 07 Dec 2011 10:42:48 +0000

Prenosimo saopštenje plenuma Filozofskog:

Večeras, 6. decembra, u 21h trojica neonacista upala su ponovo u zgradu Filozofskog fakulteta gde su u blokiranoj učionici 101 napali studentkinje i studente u protestu. Jedan od napadača je odmah po ulasku u učionicu izvadio nož i pretio prisutnima. Nepoznati napadač pokazao je da zna i imena studenata u blokadi, s obzirom na to da je jednom od studenata, aktivnom u borbama za studentska prava i u kampanjama protiv fašizma, i lično pretio. Nakon što se jedna od studentkinja isprečila na putu napadača uz povike «Izađite napolje» i izvadila kameru, napadač je zgrabio šolju koja je stajala na stolu pored njega i gađao jednog od studenata na drugom kraju učionice.

U tom trenutku, jedan od napadača je ugasio svetlo, nakon čega je napadač sa nožem nekoliko puta zamahnuo ka studentkinji koja mu je stajala na putu i, vitlajući nožem, krenuo ka drugom kraju učionice sa namerom da napadne jednog od prisutnih studenata. Kada se našao u neposrednoj blizini tog studenta, zamahnuo je nožem sa očiglednom namerom da ga ubode, ali je kolega uspeo da se u poslednjem trenutku odbrani od napada, tako što je zgrabio kompjuterski monitor kojim je blokirao ubod.

Nakon ovog pokušaja ubistva, napadači su istrčali iz učionice i zgrade fakulteta, bežeći ka Vasinoj ulici. Tom prilikom, obratili su se još dvojici neonacista na Platou povicima „’Ajde, bežimo“, nakon čega su svi zajedno pobegli u pravcu Trga Republike.

Podsećamo da je ovo četvrti u nizu napada na studentkinje i studente koji protestuju od 6. oktobra, tražeći ispunjenje minimalnih zahteva za omogućenje socijalno pravednijeg visokog obrazovanja. Do sada su u napadima korišteni: noževi, pajser, bokser, suzavci i kamenice.

Ujedno, Uprava Filozofskog fakulteta (dekanica Vesna Dimitrijević, prodekan za finansije Miomir Despotović, prodekan za nastavu Miloš Milenković i sekretar Slobodan Ivaneža) nije uložila ni najmanji napor da se otkriju naoružani napadači na studentkinje i studente, dok, sa druge strane insistiraju na krivičnom gonjenju studenata u blokadi na osnovu neistinitih optužbi. Na ulazu u fakultet postoje sigurnosne kamere koje snimaju sve koji ulaze u zgradu, a uprkos tome nijedan napadač u protekla četiri napada nije otkriven. Istovremeno, tokom trajanja blokade fakulteta, Uprava je, umesto da razgovara o legitimnim studentskim zahtevima, iznošenjem neistinitih informacija o studentkinjama i studentima u blokadi, direktno ugrozila njihovu bezbednost i živote. Najoštrije osuđujemo odnos Uprave fakulteta prema napadima na studente Filozofskog fakulteta i tražimo ispitivanje njene odgovornosti za grubo narušavanje bezbednosti studenata i studentkinja.